Pokažimo moralnu snagu
Pre deset godina, 12. oktobra sindikalista Björn Söderberg je, u predgrađu Štokholma, ubijen od strane nacista. Povodom sećanja na njega u ponedeljak 12. oktobra organizovaćemo dostojanstven skup.
Kontekst u kom se ovo ubistvo desilo je Björnovo otvoreno i dosledno delovanje protiv rasizma i nacizma na radnom mestu. Ubrzo nakon ubistva usledili su protesti koje je organizovao Stockholm LS, deo sindikalnog saveza SAC. Na desetine hiljada ljudi iz cele zemlje se okupilo da izrazi svoje gađenje prema delu. Prisutni su bili i predstavnici svih partija u parlamentu.
Nakon ubistva, Više od 70% švedske populacije je tražilo zabranu nacističkih organizacija. Ali danas, u našem sve oštrijem klasnom društvu, svedočimo laganom usponu podrške rasizmu koji se prikrada. Podeljenost solidarnosti među radništvom samo mu ide u prilog.
U isto vreme nastavlja se svakodnevna borba protiv rasizma u školama i na radnim mestima širom zemlje, borba koju mediji ili retko ili uopšte ne primećuju. Mnogi ljudi pokazuju svoju moralnu hrabrost svakog dana, otvoreno se suprotstavljajući rasizmu i fašizmu.
Nikada se nećemo povući – No Pasaran!
Stockholms LS, sindikalni savez SAC
Nacističke aktivnosti pre deset godina i danas
Leto 1999. godine je obeležila kulminacija nacističkog nasilja u Švedskoj – u maju su dva policajca ubijena kada su zaustavila automobil nakon pljačke koju su izveli nacisti, a u junu je eksplodirao automobil-bomba i teško povredio novinara koji živi pod stalnim pretnjama smrću zbog objavljivanja članaka koji razotrkivaju nacističke organizacije. Björn je tog leta radio kao radnik u skladištu, kada je saznao da je Robert Vesterlund, vodeći nacista, dobio mesto u komisiji u sindikatu Handels na njegovom radnom mestu. Björn je bio rešen da reaguje bez obzira na zabrinutost što će postati meta. Kontaktirao je poslovođu, sindikat i sindikalistički list Arbetaren. Handels je isključio Vesterlunda iz svoje komisije, a kasnije ga je i kompanija otpustila. Nakon mesec dana, naoružani nacisti su pozvonili na vrata Björnove kuće i pucali u njega.
Jedan od nacista koji je učestvovao u ubistvu je Hampus Hellekant, dobro poznat po praćenju aktivista-levičara, novinara i drugih koje smatra svojim neprijateljima. Po izlasku iz zatvora promenio je ime, a po sopstvenom priznanju i politiku. Međutim kako oktriva Istraživačka grupa u novom broju lista Arbetaren, Hellekant nikada nije prestao sa svojim aktivnostima, niti sa praćenjem.
A rezultati, kako smo videli, mogu biti katastrofalni.
Prošlog decembra, par sindikalista i njihova dvogodišnja kćerka bili su žrtve nacističkog podmetanja požara u pregrađu Štokholma. Porodica je uspela da pobegne plamenu tako što se preko balkona spustila na sprat ispod. Nekoliko meseci ranije Hampus Hellekant je objavio imena i adrese tog para na nacističkoj web stranici, opisujući ih kao antifašiste.
Problem sa kojim se suočavamo
Doživljavamo sve veći stepen nacističkog nasilja veoma sličnog situacijama iz devedesetih, pisali smo krajem prošle godine godine. Današnja socijalna situacija, sa finansijskom krizom, sve većom marginalizacijom i većom podeljenošću između klasa i porastom osećaja nesigurnosti među ljudima takođe podsećaju na te godine. Ipak, neke stvari se razlikuju. Danas je nacistički pokret jači nego što je bio 1999. A ona vrsta ujedinjenog anti-rasističkog odgovora koju smo videli nakon Björnovog ubistva, izostala je nakon pokušaja ubistva dvoje sindikalnih aktivista i njihovog deteta.
Političari i mediji po pravilu igraju na istu kartu svaki put kada anti-rasisti protestuju protiv nacističkih marševa, i trebalo bi jednom za sva vremena razotkriti tu lažnu igru. Ukoliko neko tvrdi da su dvadeset i više ubistava koje su počinili nacisti od sredine 80ih samo u Švedskoj, kao i teški slučajevi napada iz mržnje, podmetnutih požara, bombaških i drugih napada, jednaki bacanju kamenja i uličnim borbama anti-rasista, onda mu svakako nedostaje osjećaj za proporcije.
Ako se prisetimo represije nad anti-rasističkom mobilizacijom protiv nacističkog marša u Salemu prošlog decembra, postaje jasno da establišmentu zaista nedostaje osećaj za proporcije. Pet stotina ljudi je okruženo i odvedeno u “preventivni pritvor” čim se pojavilo na železničkoj stanici. Ostatak demonstranata je bio blokiran i nije mu dopušteno da napusti tačku okupljanja. A to se desilo samo nedelju dana nakon podmetanja požara i bombaškog napada nacista na autonomni kulturni centar Kiklop.
Izazov za aktiviste antifašiste je, kako je potvrđeno od Salema do Stolberga: desničarski mučenici i desničarsko nasilje zavise od pronalaženja efektivnih sredstava otpora. Švedski primer potvrđuje teškoće da se upostavi pravi balans između dve potrebe: širokom javnom podrškom protiv aktivnosti ekstremne desnice sa jedne strane, i zadrži kritički glas protiv strukturalne diskiminacije i (partijske) političke hipokrizije na drugoj.
Jedan od razloga zbog kog se marš se Salemu nastavio proizilazi iz rane podele među njegovim protivnicima. Dok su mainstream levičari i liberali održali anti-rasistički skup u Štokholmu, daleko od mesta održavanja marša, militantni antifašisti su pokušali da se direktno suprotstave maršu. To je štokholmski skup učinilo simboličnim, dok političari i policijski zapovednici mogu da pričaju o sukobima u Salemu, kao o još jednom slučaju “ekstremističkih sukoba”.
Izazov je za sve nas da se ujedinimo i pokažemo:
- Da će nas uvek biti više nego što će fašista ikada biti!
- Da smo jači nego što će oni ikada biti!
- Da nikada nećemo zaboraviti Björna Söderberga.
Srodne teme: